INĐIJA – PRESTONICA LEPIH REČI

Prošle subote, 17. septembra, Inđija, mali grad, ali velikog srca, prihvatio je u svoja sremska nedra pesnike gotovo sa svake tačke zemljine kugle. Okupili se tu poslenici lepe reči i ambasadori mira i prijateljovanja u okviru manifestacije “Garavi sokak” po 22. put, kako bi proneli svoj reč, videli se i drugovali. Njih oko 70, zajedno sa gostima i ljubiteljima poezije, u Kulturnom centru Inđije napravili su izuzetnu priredbu, za čiju uspešnu organizaciju idu sve pohvale na račun KK “Miroslav Mika Antić” i njihovog agilnog predsednika Zlatomira Borovnice.
Po tradiciji, druženje se preselilo u Dom penzionera, u nešto opuštenijoj i veselijoj atmosferi, kakvu baš pesnici, ljudi istančanog senzibiliteta mogu da prirede.
Poseban pečat čitavom susretu, kao i uvek dali su pisci iz dijaspore, iz Australije, Švajcarske, kanade, Nemačke, Austrije, kao i brojni inostrani gosti,  iz Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Crne Gore, Bosne i Hercegovine.
Ovim povodom, publikovan je i Zbornik “Garavi sokak” koji je sabrao pesme 361 pesnika, od ukupno 792 prijavljena na raspisani konkurs. Radove za ovu obimnu i lepu knjigu odabrali su profesor Nenad Radoš, književnik, koji je ujedno i urednik izdanja, Nikica Banić i Jovan Bodrožić. Veoma nadahnuto, knjigu je dizajnirao Majo Danilović.

Opšti je utisak učesnika, kao i književne javnosti da se radi o veoma uspješnom skupu, kako po masovnosti odziva pesnika, tako i po kvalitetu prispelih radova.

Sa Dvadesetdrugog međunarodnog susreta pjesnika "GARAVI SOKAK", nosim drage i nezaboravne uspomene.
Veličanstven skup pjesnika, organizacija manifestacije na  visokom nivou.
Pohvale i zahvalnost predsjedniku Kluba, našem dragom  Zlatomiru Borovnici, kao i njegovim saradnicima.
Do sljedećih  susreta, srdačan pozdrav,
Petronije Pero Šimšić Višegrad

НЕ СТИГОХ ПРЕ АЛИ СЕ НАДАМ ДА НИЈЕ КАСНО ДА СЕ ЗАХВАЛИМ НА ПРЕДИВНОМ ДРУЖЕЊУ. БИЛО ЈЕ ЗАИСТА КАО И БАЈЦИ.
ХВАЛА ВАМ ОБОЈМА И ВАМА ЗЛАТОМИРЕ И ВАШОЈ МИТРИ ШТО ЧИНИТЕ ДА ЉУДИ ЗБОГ ВАС ЖИВЕ ЗА СУСРЕТЕ И ИЂИЈУ И ШТО СВАКИ ПУТ ОДУ КУЋИ СИГУРНИ ДА СУ ДОБИЛИ НЕШТО ШТО ИМ НИКО НЕ МОЖЕ ОСУЗЕТИ. ЗА ТУ ЛЕПОТУ У ДУШИ ШТО ЧИНИ ГАРАВИ СОКАК. ЗАИСТА САМ СРЕЋНА ШТО САМ БИЛА ДЕО ЈЕДЕ ТАКВЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ.

СРДАЧНИ И ТОПЛИ ПОЗДРАВИ ОД ДРАГАНЕ ИЗ ЧАЧКА

IZVJEŠTAJ O SUSRETU PESNIKA "GARAVI SOKAK"
na Web portalu "Konkursi regiona"

Završna manifestacija 22. Međunarodnog susreta pesnika održana je u subotu 17. septembra u Kulturnom centru u Inđiji, na kojoj su prisustvovali pesnici Dijaspore sa svih pet kontinenata. Književni klub “Miroslav Mika Antić” iz Inđije, čiji je predsednik gospodin Zlatomir Borovnica, istaknuti pisac i književnik, poznat i omiljen među Dijasporom širom sveta, inače na čelu ove manifestacije, raspisao je za 2011. godinu, 22. po redu Međunarodni pesnički konkurs “Garavi sokak”, koji je završen, a na koji se  prijavilo blizu hiljadu autora iz zemalja celog sveta poput: Amerike, Australije, Nemačke, Francuske, Italije, Holandije kao i sa svih prostora bivše Juge.

U svečanoj sali Kulturnog centra u Inđiji, nakon dodele Zbornika koja je održana u holu ove kulturne institucije, sa početkom u 13h, odabranih sedamdesetak pesnika pozvano je da pročita pesme. Nakon što se svima zahvalio na učešću i ovogodišnjem velikom odzivu najvećoj manifestaciji pesnika na Balkanu, predsednik kluba „Miroslav Mika Antić“, Zlatomir Borovnica nakon dobrodošlice poželeo je da sledeće godine susret bude još masovniji, a potom je reč prepustio uredniku Zbornika i profesoru Nenadu Radošu, koji je inače pored recenzenta knjige Nikice Banića i trećeg člana komisije, Jovana Bodrožića, učestvovao u odabiranju pesama:

- Poštovani prijatelji nemojte se inatiti sa neprijateljima, čak ni sa prijateljima, ni sa prirodom u časovima nerazumevanja, inatite se sa pesmom, ne dajte joj da pobegne.- bile su Radoševe reči, nakon čega je istakao da ogroman značaj ovog Zbornika leži upravo u tome što okuplja  pesnike iz inostranstva i čuva maternji jezik. Pesme su štampane na srpskom jeziku, ćiriličnim pismom, poštujući dijalekte sa prostora ex jugoslavije.

Nakon što su autori pročitali svoje pesme uz prigodan muzički program, pozvani su na druženje i dodelu povelja.

Oko blizu tri hiljade pesama koliko je pristiglo, posebna komisija Kluba, odabrala je 361 pesnika, čiji stihovi su objavljeni u specijalnom ZBORNIKU „ Garavi sokak“ u štampanom izdanju, među kojima je veći broj pesnika Dijaspore. Među autorima, na ovogodišnjem susretu bilo je i pesnika koji su članovi udruženja srpskih pisaca u Švajcarskoj.
Zahvaljujući pregalaštvu Knjižvnog kluba „Miroslav Mika Antić, a uz finansijsku podršku Skupštine Opštine Inđija objavljen je ovogodišnji broj „Garavog sokaka“.
Zlatomir  Borovnica: Pisanjem se bavi od najranijih dana, od davne 1975. godine. U svet književnosti ulazi 1989. godine kada postaje član književnog kluba „Miroslav Mika Antić“ iz Inđije, kao jedini slepi pesnik.  Piše poeziju, prozu i aforizame.  Za sebe najrađe kaže da je dečiji pisac. Najviše knjiga je napisao upravo za decu. Bajke, basne i priče za decu, našle su svoje mesto među istaknutim stvaraocima dečje književnosti. Prevođene su i na strane jezike. U domenu poezije, proze i aforizama, koje obično sadrže opservacije o životu, svakodnevnici, društvenoj stvarnosti, na jedan osoben satiričan način, uspeo je da sastavi respektabilnu građu. Prvu zbirku poezije “Sunce u tami” objavio je 1995.  Od tada je objavio 16 knjiga poezije proze i aforizama, što ga čini najplodonosnijim inđijskim književnim stvaraocem.  “Maleni svetovi”, “Av, av”, “Jež u nedrima”, “Srce na dlanu”, “Tajna pod zemljom” „Mali skitač“, „Reka grešnica“, samo su neki od vrlo zapaženih dela.  Objavljen je u preko 50 Zbornika i četiri antologije savremene poezije širom Srbije i inostranstvu, kao i u antologiji slepih pesnika 
INTERVJU SA ZLATOMIROM BOROVNICOM
na Web portalu "Konkursi regiona"

Zlatomir Borovnica, utemeljivač je i velike dečije manifestacije „Pevaj ravnico“ , koja se svake godine održava u junu mesecu u Inđiji.

„ Konkursi regiona“ : Možete li reći nešto više o dečjoj manifetsaciji „Pevaj ravnico“. Da li i ona pretenduje da dobije šire razmere?

Zlatomir Borovnica: Manifestacija je tradicionalna i ove godine održana je deseti put. Nažalost ona je opštinskog karaktera, ali bismo jako voleli ukoliko postoji interesovanje, da pozovemo decu i iz drugih manjih mesta i gradova, da se pojave ne kao takmičari,  već kao učesnici i gosti  manifestacije, čije bi se pesme takođe publikovale u Zborniku za decu. Inače do sada je prošlo preko  pet stotina dece kroz ovaj festival.

„ Konkursi regiona“ : Da li “odrasli” danas, pišu dovoljno kvalitetnu poeziju za najmlađu publiku? Kakva je književna scena u Srbiji za mlade?

Zlatomir Borovnica: Za decu nije lako pisati. Onaj ko misli da je lako, slobodno neka proba. Za dete ne postoji sredina. Njemu se sviđa književno delo ili ne. Osetio sam to na svojoj koži. Odrastao čovek pohvaliće i ono što ne misli da je dobro, dete neće nikad.